jutro….prohladno , prolecno…..sveze , puno mirisa buđenja i zaostalih pravdajucih, nocnih saputanja …….njih dvoje na klupi u parku….ona nesto prebire po torbi, razocarano je spustajuci pored sebe…..dize glavu put sunca, sklapa oci i…… … cuti……uziva……..on je , onako sa laktovima zacementiranim na kolenima , posmatra , i sto vise vremena tako iscuri , sve manje senki mu plese na licu ….dize ruku ….skloni joj sedi pramen sa oka…..opet vrati ruku i nastavi je posmatrati…..ona otvori oci, pogleda ga , nasmesi se licem i ocima mu rece hiljade umilnih reci , rukom mu pomiluvsi zatiljak………..i ostadose cuteci….sa godinama iza sebe…………….
Prostor korisnika gita 
E to…to sam oduvek želela….i samo to
mozda i budes te srece ko zna 😉
Optimista sam ja… a i sve radim da dobijem šta želim 🙂
samo napred .verujem da ces uspeti 😉
Uvek sam smatrao da se ćutanjem često može reći više nego rečima. Samo moraš imati prave ljude za to.
..SAMO :)……..
Heh, da… 🙂