..treba mi utočište kad duvaju mračni vetrovi puni uskovitlane prašine i razbacanih reči….kad brišuće kiše valjaju brda slipavog mulja , skrivenog godinama pod temeljima domova…..kad popucala ,od žege , zemlja jaukom doziva nebo u pomoć….kad u rascvetale rasedine , nagrižene duše dospeju zrnca peska sa davno posećenih obala…
i skupljam ramena ,stišćući dugme purpurne kabanice, zamišljajući nasmejanog odžačara ispred sebe….
Prostor korisnika gita 