……kad umire ljubav nema buke i gromoglasnog obrusavanja neba povrh cvetnih aleja… nema krvavih plocnika i zastava na pola koplja……. oblaka tuge koji prosipajuci kisu zaustavljaju sareni svet ………..salterske radnice se i dalje smese osmehom broj dvanaest uz mucni klimoglav nabrijanoj sefici …..komsinica zora ne propusta virnuti iza ulojene zavese na ulicu , sapucuci osusenim usnama petkove tajne……
samo gore, negde daleko, otkinuti komadic duse pluta nad gradom bezglasno jececi za dodirom svog kasapina………………………………………….
Prostor korisnika gita 
Nisam skoro nešto bolje pročitao… Naklon…
Jednostavno, kada ne znaš šta da odabereš kao neki citat toga što si pročitao, to znači da je sve divno…
hvala ti….i drzi sve komadice duse na okupu 😉
i kako dušu poslije sastaviti ..
..samo zakrpati i nastaviti dalje ..sastavljanja vise nema …………………..
Mislim da nema novih na svetu,samo zakrpljenih .
da bas tako…razlike su samo u brzini krpljenja i kvalitetu zakrpe 😉
Mislim da je lakse kad umre prirodnom smrcu, nego nasilnom… :neutral:. Tuzno je, al’ manje boli, rane lakse zarastu, jedino mozda ostaje zal za utrosenim vremenom, akanjem sebe…
pa tad nema zala za izgubljenim vremenom , barem ja tako mislim, no samo lepa secanja…sve , pa i konzerve, ipak imaju rok ako se dobro ne cuvaju ;)))
da,uvek treba pamtiti samo lepo mislim
da ,ukoliko dovoljno volimo sebe 😉
Da,taj prasak ne mora da bude glasan,samo jebeno dugo odjekuje… Savršeno si sve rekla.Nemam šta da dodam niti da oduzmem.Samo klimam glavom.
vazno da nekad prestaje ;))