…sedela je preko puta njega i pricala kao navijena , po svom starom, dobrom obicaju…..voleo je to kod nje … i njen grleni smeh pracen zabacivanjem glave unazad… a nije cuo ni jedne jedine reci… …upijao je pokrete usana ispracene dramskim treptanjem koji su ga odveli u davnu , letnju noc, kad ih je prvi put poljubio…….kako je voleo tu zenu…to nesputano dete u njoj….naivnost koje se stidela….lazi koje nije znala skriti no se crvenela desetak minuta pre no sto ce je izreci…..njenu sposobnost prastanja i verovanja…….cak i njemu……….posle svega…..
eheej moram ici…drago mi je da sam te srela…
nije bilo glasa iz njegovog grla…..zastao negde……..drhtav.. .. uplasen onim ponovo pokrenutim unutar njega……………otisla je ne okrecuci se vise…..kao i on par godina ranije……..a tako ga je tad volela…………………….
Advertisements
Uf, ne da si ovim pogodila…
😦 ja bih ovo drugacije al’ scenario ….
Svaka čast na postu! ODLIČNO!
http://itblogo.wordpress.com/
lepo ovo procitati 😉 hvala 🙂
baš ga ubode….uhh
eh…
Uh, tako istinito!
da ,zivotno 😉
I ovo je deo one vrteske koju pominjes u sledecem postu.
da…delovi slagalice 😉