..čuči polomljeni vitraž na zaboravljenom, ugaslom ognjištu….kuvača deda mitra od kuvane vrbe na poklopcu sa belim tufnama…. oboren svećnjak sa davno dogorelom voštanicom na patosu izrovanom crvicom ….. od vremena izgrižena, mušema na hrastovom stolu sa ciglom za vreo pasulj sa slaninom….i kukuruzni hleb…..mirisi i zvukovi kuhinje….zagorelog mleka……..dece….doma….smeha…a sad….od svega ostao samo škripeći jauk nakrivljenih vrata na zarđalim šarkama ….i oživela ne ispričana sećanja…………………………………………
Advertisements
Skoro da mogu sve zvuke da čujem i da osetim taj kukuruzni hleb (koji obožavam)…Lepo si to opisala, baš živo…
volim ga i ja 😉
Uhhhhh, nešto me spopade težina potrošenog 😦 . A opis diše i pulsira.
potroseno inicira novo ..uvek 😉
I tekst mi se dopada, a fotografija posebno :OK:.
😉
Slažem se sa Tatjanom 😉
Да се најежиш! Поздрав 🙂
i setiš….;)
Dugo sam nocas citala postove na tvom blogu, bilo je to pravo iznenađenje za mene. Mnogo mi se dopada.
Nije mi samo jasno, da li ti ne želiš da se za tebe sazna? Nemaš nijedno dugmad za deljenje, ja ga bar nisam videla.
Napred, i nemoj biti skromna!
zacrveneh se….lepo je znati da ti se dopada i hvala ti 🙂 a dugme? pa ja i ne znam da postoji no pokusat cu ga ,,pronaci..;) hvala ti jos jednom …..
rastočila si me, na komade.
Izvanredni opisi, nanizala si slike, oživjela ih.
..hvala ti 😉