..odakle tebi pravo da se smejes mojim pahuljama u avgustu..mojim skrivenim krilima ispod zelene kabanice.. sklupcanim snovima spakovanim u torbu od kukuruzne svile i zutih tratincica………..odakle ti hrabrost i da pomislis, da moj dan ne pocinje osmehom i dodirima raspevanog jutra , samo zato sto si ti izbrisao nasu pesmu i odneo svoju izdrndanu cetkicu za zube…………….ma ja imam nove papuce sa rozom kicankom.. tople..meke….i lepse zavese…ljubicastu maskaru….i cetiri nova cveta u basti…………pa i poveruj da ne znam leteti—lakse ce ti biti …………………
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...
Сродно
Prostor korisnika gita 
Nekim ljudima je lakše da poveruju u naše mane, nego u vrline. Ali to je valjda zbog toga što znaju da smo veći i jači, i znaju da umemo nastaviti dalje i kad nam ugase svetla i podrežu krila.
upravo tako….a neki i zavrse ubeđeni da svet cine oni i ogledalo ispred njih ,dva savrsena lika u izmisljenom romanu 😉
E, super je ovo… 🙂
😉
„pa i poveruj da ne znam leteti—lakse ce ti biti“ 🙂 sjajno!
ko bi ga jos i ,,šoknuo,, ;))
😉
Jako lepo 🙂
hvala 🙂